Religija u Crnoj Gori

Verska zajednica (vjerska zajednica) u Crnoj Gori može organizovati bogosluženje, versko obrazovanje, dobrotvorni rad i duhovnu negu. Ustav daje verskim zajednicama jednak i slobodan položaj u verskim pitanjima i obredima, uz njihovu odvojenost od države. Ljudi mogu prihvatiti, promeniti ili odbaciti religiju, praktikovati je javno ili privatno i odbiti da otkriju svoja uverenja. Zaštita obuhvata i teistička, neteistička i ateistička uverenja. Zabranjeni su diskriminacija, mržnja i netolerancija zasnovani na religiji. Ograničenja su dopuštena samo ako su propisana zakonom i srazmerna zaštiti javne bezbednosti, reda, zdravlja, morala ili prava drugih. Popis iz 2023. zabeležio je 443.394 pravoslavca (71,10%), 124.668 muslimana (19,99%) i 20.408 katolika (3,27%). Zabeležio je i 14.260 ateista (2,29%), 2.524 agnostika (0,40%), 13.093 osobe koje se nisu izjasnile (2,10%), 2.727 drugih hrišćana (0,44%), 568 protestanata (0,09%), 252 Jehovina svedoka (0,04%), 214 budista (0,03%), 536 osoba koje su navele drugu religiju (0,09%) i 989 osoba u drugoj kategoriji (0,16%). Pravoslavlje uglavnom preovlađuje u drugim opštinama, dok islam ima posebno visok udeo u Rožajama, Petnjici, Gusinju, Plavu, Ulcinju, Tuzima i Bijelom Polju. Katolička pripadnost naročito je vidljiva u Tivtu, Kotoru i Baru. Lokalni verski život obuhvata Mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve, Mešihat Islamske zajednice u Crnoj Gori, Nadbiskupski ordinarijat Bar, Biskupski ordinarijat Kotor, Jevrejsku zajednicu Crne Gore, druge manje hrišćanske zajednice i bahai zajednice zabeležene u državnim dokumentima. Postojeće zajednice mogu se upisati kao evidentirane, a nove mogu zatražiti registrovani status. Potrebna su najmanje tri punoletna vernika koji su crnogorski državljani sa prebivalištem u Crnoj Gori, ili stranci i lica bez državljanstva sa stalnim boravkom. Strani verski centar može dobrovoljno podneti zahtev. Verska delatnost bez registracije je dozvoljena, ali grupa ne stiče status pravnog lica niti isključiva prava rezervisana za registrovana ili evidentirana pravna lica. Ministarstvo pravde i Direktorat za saradnju sa vjerskim zajednicama uglavnom imaju 30 dana za registraciju, 15 dana za upis u evidenciju i 30 dana za evidentiranje promena. Organi mogu odbiti ili zabraniti zajednicu zbog diskriminacije, nasilja, mržnje ili ozbiljnog kršenja ljudskog dostojanstva; žalba se može podneti Upravnom sudu. Verski obredi se obično održavaju u verskim objektima. Za javni obred van verskog objekta potrebno je prethodno obaveštenje organu unutrašnjih poslova, dok za obred na privatni zahtev obaveštenje uglavnom nije potrebno osim ako postoji rizik po javnu bezbednost. Primeri obuhvataju porodičnu slavu, venčanje, krštenje, krizmu, sunjećenje, ispovedanje, osvećenje i sahranu. Verski obred ne zamenjuje građanski brak niti državnu registraciju porodice. Sveštenik može primiti naknadu ili nagradu prema pravilima svoje zajednice, ali u Crnoj Gori nije utvrđena nacionalna tarifa; identitet osobe koja je zatražila obred ne unosi se u finansijsku evidenciju. Ljudi mogu zatražiti individualnu ili kolektivnu duhovnu negu u vojsci, policiji, pritvorskim i zatvorskim ustanovama, ustanovama za maloletnike, zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Mogu zatražiti i poštovanje verskih prehrambenih pravila. Strani sveštenik može ispuniti uslove za privremeni boravak ako dokaže registrovanu versku delatnost i sedište u Crnoj Gori. Državni ili lokalni budžeti mogu pružati podršku verskim zajednicama za kulturni, socijalni, zdravstveni, dobrotvorni ili humanitarni rad. Sveštenici imaju priznata prava u vezi sa zdravstvenim, penzijskim i invalidskim osiguranjem, prema primenljivim aranžmanima. Zakon o svetkovanju vjerskih praznika odobrava plaćeno odsustvo za određene verske praznike. Za pravoslavni i katolički Božić odobravaju se po tri dana; za Ramazanski bajram i Kurban-bajram takođe po tri dana; a za jevrejsku Pashu i Jom Kipur po dva dana. Tačni datumi se menjaju svake godine i utvrđuju zvaničnim obaveštenjima. Škole moraju poštovati verske praznike, dok osnovne javne službe nastavljaju rad. Javno obrazovanje je sekularno. Verska delatnost je zabranjena u javnim obrazovnim ustanovama, osim u licenciranim srednjim verskim školama. Verska pouka može se održavati u verskim objektima ili odgovarajućim prostorijama van školskog rasporeda. Za maloletnika su potrebni pristanak roditelja ili staratelja i lični pristanak od navršene 12. godine. Verske škole mogu raditi na svim nivoima osim obaveznog osnovnog obrazovanja. Licencirani programi sa javnom važnošću mogu se finansirati iz državnog budžeta srazmerno broju učenika. Aranžmani državne podrške iz 2025. obuhvatali su Medresu Mehmed Fatih Podgorica i Gimnaziju Sveti Sava Podgorica. Crna Gora predviđa saradnju države i verskih zajednica u dobrotvornom, socijalnom, zdravstvenom, obrazovnom i kulturnom radu. Obe strane imaju obavezu da promovišu toleranciju i međureligijski dijalog. Zajedničke komisije bavile su se sporazumima sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Islamskom zajednicom i Jevrejskom zajednicom. Odnosi sa Katoličkom crkvom uređuju se preko Svete stolice. Sporazumi se mogu nazivati Temeljni ugovor ili Ugovor o uređenju odnosa od zajedničkog interesa, ali manje zajednice ne moraju imati iste ugovorne aranžmane.