Kućni ljubimci u Bosni i Hercegovini

Kućni ljubimac se uobičajeno naziva kućni ljubimac. Psi i mačke su široko rasprostranjeni, dok pristup specijalizovanoj nezi ili proizvodima može biti ograničeniji izvan većih gradova. Veterinar se naziva veterinar, a veterinarska klinika ili stanica može se nazivati veterinarska ambulanta ili veterinarska stanica. Vlasnici treba da pronađu ordinaciju za redovnu i hitnu negu pre nego što ona bude potrebna. Identifikacija, evidencija vakcinacije i veterinarska dokumentacija povezuju životinju sa njenim vlasnikom i zdravstvenom istorijom. Mikročipovanje je naročito korisno kada se ljubimac izgubi ili putuje. Zahtevi za prelazak granice sa životinjom razlikuju se od uobičajenih pravila za lokalno držanje ljubimca. Dokumenta, identifikaciju, vakcinaciju, rokove, pravila odredišta i uslove prevoza treba proveriti pre putovanja. Ugovori o stanovanju mogu ograničiti držanje životinja čak i kada opšta lokalna pravila to dozvoljavaju. Pisana dozvola vlasnika iznajmljenog stana ili kuće sprečava kasnije sporove. Na javnim mestima vlasnici treba da kontrolišu svoje životinje, spreče ujede, uklanjaju izmet i poštuju zajedničke prostore. Zahtevi u vezi sa povocem i brnjicom mogu zavisiti od mesta, životinje i lokalnih pravila. Psi i mačke lutalice vidljivi su u nekim zajednicama. Nepoznata životinja može biti uplašena, teritorijalna, bolesna ili štititi mladunce, pa je mirno držanje odstojanja bezbednije od iznenadnog kontakta. Dobra briga o dobrobiti životinje obuhvata odgovarajuću hranu, čistu vodu, sklonište, kretanje, medicinsku negu i humano postupanje. Napuštanje životinje izaziva patnju i probleme po javnu bezbednost.