Politika u Srbiji obuhvata javne odluke o zakonima, budžetima, javnim uslugama, pravima, bezbednosti i pravcu razvoja zemlje. Republika Srbija (Republic of Serbia) je ustavna republika sa Narodnom skupštinom (National Assembly), predsednikom Republike, Vladom, sudovima i drugim javnim organima. Autonomne pokrajine i lokalne samouprave takođe donose odluke u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Autonomna pokrajina Vojvodina (Autonomous Province of Vojvodina) glavna je autonomna pokrajina Srbije, dok gradovi i opštine rešavaju mnoga lokalna pitanja, kao što su komunalne usluge, lokalno planiranje i usluge u zajednici. Izbori povezuju političku vlast sa biračima. Posebni izbori odnose se na Narodnu skupštinu, predsednika Republike, Skupštinu Autonomne Pokrajine Vojvodine i lokalna predstavnička tela. Političke stranke, koalicije, nezavisni kandidati, javne institucije, organizacije civilnog društva i mediji utiču na političku debatu, iako imaju različite uloge i zakonske odgovornosti. Političko pitanje treba razmatrati na nivou koji njime upravlja. Državna vlast može oblikovati poresku politiku ili nacionalnu politiku, pokrajinski organ može postupati u okviru prenetih ili autonomnih nadležnosti, a opština može odlučivati o lokalnoj usluzi. Institucija odgovorna za odluku utiče i na dostupni postupak za pritužbu, učešće, pristup informacijama ili sudsko preispitivanje. Izbori biraju predstavnike, ali ne zamenjuju stalni rad javnih institucija između izbornih datuma.
Politika u Srbiji
Politika u Srbiji odnosi se na to kako se javna vlast organizuje, vrši i osporava. Republika Srbija deluje kroz državne institucije, autonomne pokrajinske vlasti i lokalne samouprave, dok izbori određuju ključne predstavničke funkcije. Razumevanje podele između institucija i izbora pomaže da se objasni ko donosi odluke i kako građani mogu da utiču na njih.
Tip
Posmatraj političko pitanje u Srbiji kao problem utvrđivanja nadležnosti: identifikuj odluku, instituciju koja stoji iza nje i nivo vlasti koji je uključen. Odvoji predizborna obećanja i stavove stranaka od već donetih odluka, a zatim koristi kanal koji odgovara nadležnom organu.