U Srbiji se može dogoditi više vrsta katastrofa. Poplave i klizišta predstavljaju značajan rizik u blizini reka, brda i oštećenih puteva, dok zemljotresi mogu pogoditi zgrade bez upozorenja. Šumski požari, zimske oluje, ekstremne vrućine i industrijske nesreće takođe mogu ugroziti zajednice. U srpskom sistemu se za vanrednu situaciju često koristi naziv „vanredna situacija“. Ministarstvo unutrašnjih poslova, poznato kao MUP, obuhvata Sektor za vanredne situacije, koji koordinira rad vatrogasaca i spasilačkih ekipa, kao i druge odgovore na vanredne situacije. Opštine i gradovi takođe imaju lokalne štabove za vanredne situacije. Civilna zaštita obuhvata organizovane mere koje pomažu ljudima da se pripreme, prime upozorenja, evakuišu, pronađu sklonište i oporave. Vatrogasci, policija, medicinske ekipe, lokalne vlasti, komunalne službe, Crveni krst Srbije, volonteri i komšije mogu imati različite uloge. Uobičajen odgovor počinje upozorenjem ili prijavom opasnosti. Nadležni procenjuju situaciju, zatvaraju nebezbedne puteve ili područja, spasavaju ljude, pružaju medicinsku pomoć i mogu naložiti evakuaciju ili sklanjanje na bezbedno mesto. Kada neposredna opasnost prođe, obnavljaju vodosnabdevanje, struju, puteve, komunikacije, stanovanje i druge osnovne usluge. U slučaju poplave treba se udaljiti od brze vode i nižih područja, a u slučaju klizišta napustiti nestabilne padine i oštećene zgrade. Tokom zemljotresa ljudi treba da zaštite glavu, udalje se od predmeta koji mogu pasti i napuste oštećene građevine tek kada to bude bezbedno. Tokom šumskog požara dim i promena smera vetra mogu vrlo brzo stvoriti opasne uslove. Treba pratiti zvanična uputstva i izbegavati širenje neproverenih poruka. Hitnim službama mogu biti potrebni prohodni putevi, tačne informacije o nestalim ili zarobljenim osobama i pristup domovima, pa odlazak u opasno područje ili ulazak u oštećenu zgradu može otežati spasilački rad. Priprema smanjuje štetu. Domaćinstvo može držati vodu, osnovne namirnice, lekove, baterijsku lampu, rezervne baterije, toplu odeću, kopije važnih dokumenata i manju količinu gotovine u torbi koja se lako nosi. Takođe treba da zna kako da isključi važne komunalne priključke i gde će se članovi porodice sastati. Važno je razumeti ograničenja zaštite od katastrofa. Upozorenja mogu stići kasno, komunikacije mogu prestati da rade, putevi mogu biti blokirani, a zvanično sklonište možda neće biti blizu svakog domaćinstva. Osobama sa invaliditetom, deci, starijim osobama, kućnim ljubimcima i ljudima koji ne govore srpski može biti potrebno dodatno planiranje i pomoć.
Katastrofe u Srbiji
Katastrofe u Srbiji obuhvataju poplave, klizišta, zemljotrese, šumske požare, teške zimske vremenske uslove, vrućine i industrijske nesreće. Srbija upravlja ovim događajima preko državnih i lokalnih hitnih službi, civilne zaštite, opština i podrške zajednice. Poznavanje znakova upozorenja i osnovnih postupaka može zaštititi ljude, domove i životinje.
Tip
U Srbiji upozorenje MUP-a, lokalnih vlasti ili pripadnika hitnih službi shvatite kao uputstvo za postupanje, a ne kao vest u pozadini. Pripremite malu torbu za hitne slučajeve, dogovorite mesto porodičnog sastanka i saznajte kojim komšijama može biti potrebna pomoć. U neposrednoj opasnosti udaljite se od izvora opasnosti, pozovite hitne službe i jasno navedite svoju tačnu lokaciju.