U Srbiji može doći do različitih vrsta katastrofa. Poplave i klizišta predstavljaju važne rizike u blizini reka, brda i oštećenih puteva, dok zemljotresi mogu bez upozorenja da pogode zgrade. Šumski požari, zimske oluje, ekstremne vrućine i industrijske nesreće takođe mogu ugroziti zajednice. U srpskom sistemu se za vanrednu situaciju uobičajeno koristi naziv „vanredna situacija“. Ministarstvo unutrašnjih poslova, poznato kao MUP, obuhvata Sektor za vanredne situacije, koji koordinira vatrogasne i spasilačke aktivnosti i druge odgovore na vanredne događaje. Opštine i gradovi imaju i lokalne štabove za vanredne situacije. Civilna zaštita obuhvata organizovane mere koje ljudima pomažu da se pripreme, primaju upozorenja, evakuišu se, pronađu sklonište i oporave. Vatrogasci, policija, medicinske ekipe, lokalne vlasti, komunalne službe, Crveni krst Srbije, volonteri i komšije mogu imati različite uloge. Tipičan odgovor počinje upozorenjem ili prijavom opasnosti. Nadležni procenjuju situaciju, zatvaraju nebezbedne puteve ili područja, spasavaju ljude, pružaju medicinsku pomoć i mogu narediti evakuaciju ili sklanjanje na sigurno. Nakon neposredne opasnosti obnavljaju se voda, struja, putevi, komunikacije, stanovanje i druge osnovne usluge. Kod poplava treba se udaljiti od brze vode i nižih područja, a kod klizišta napustiti nestabilne padine i oštećene zgrade. Tokom zemljotresa treba zaštititi glavu, udaljiti se od predmeta koji mogu pasti i napustiti oštećene objekte tek kada je to bezbedno. Tokom šumskog požara dim i promena vetra mogu veoma brzo stvoriti opasne uslove. Ljudi treba da prate zvanična uputstva i da ne šire neproverene poruke. Službama za hitne intervencije mogu biti potrebni prohodni putevi, tačne informacije o nestalim ili zarobljenim osobama i pristup domovima, pa odlazak u opasno područje ili ulazak u oštećenu zgradu može otežati spasilački rad. Priprema smanjuje štetu. Domaćinstvo može držati vodu, osnovne namirnice, lekove, baterijsku lampu, rezervne baterije, toplu odeću, kopije važnih dokumenata i manju količinu gotovine u torbi koju je lako poneti. Takođe treba znati kako da se isključe važne komunalne usluge i gde će se članovi porodice sastati. Važno je poznavati i ograničenja zaštite od katastrofa. Upozorenja mogu stići kasno, komunikacije mogu prestati da rade, putevi mogu biti blokirani, a zvanično sklonište možda nije blizu svakog domaćinstva. Osobama sa invaliditetom, deci, starijim osobama, kućnim ljubimcima i ljudima koji ne govore srpski može biti potrebno dodatno planiranje i pomoć.
Katastrofe u Srbiji
Katastrofe u Srbiji uključuju poplave, klizišta, zemljotrese, šumske požare, teške zimske vremenske prilike, vrućine i industrijske nesreće. Srbija upravlja tim događajima preko nacionalnih i lokalnih hitnih službi, civilne zaštite, opština i podrške zajednice. Poznavanje znakova upozorenja i osnovnih postupaka može zaštititi ljude, domove i životinje.
Tip
U Srbiji upozorenje MUP-a, lokalnih vlasti ili službi za hitne intervencije shvatite kao uputstvo za postupanje, a ne kao usputnu vest. Pripremite malu torbu za hitne slučajeve, dogovorite mesto za porodični sastanak i saznajte kojim komšijama bi mogla zatrebati pomoć. U neposrednoj opasnosti udaljite se od izvora opasnosti, pozovite hitne službe i jasno navedite tačnu lokaciju.