Severna Makedonija ima razvijen, ali fragmentisan medijski sistem. AVMU reguliše audiovizuelne medije, vodi registre, izdaje dozvole i potvrde za emitovanje, nadzire programe, sprovodi javne konsultacije i može da izrekne upozorenja ili pokrene prekršajni postupak za ponovljene povrede. Ministarstvo za digitalnu transformaciju oblikuje medijsku i digitalnu politiku i pravni okvir. MRT, javni servis, vodi MRT 1, MRT 2, MRT sat, MRT Sobraniski i servise Makedonskog radija. Planiranje za 2026. obuhvata televizijske programe na makedonskom i albanskom jeziku, sport, dokumentarne emisije, sadržaje za zajednice i dečje programe, kao i radijske sadržaje na makedonskom, albanskom, turskom i drugim manjinskim jezicima. MRT je za 2024. prijavio približno 1,365.55 miliona MKD prihoda i 1,266.52 miliona MKD rashoda; zakonski mehanizmi finansiranja ne uklanjaju zabrinutost za finansijsku i uredničku nezavisnost. Pristup internetu je rasprostranjen: internet je bio dostupan u 90.8% domaćinstava 2024. godine, a 91.2% osoba uzrasta od 15 do 74 godine koristilo ga je. Televizija i društvene mreže bili su svakodnevni ključni izvori informisanja u anketi AVMU-a sprovedenoj od 27. decembra 2025. do 25. januara 2026. Internet portali bili su treći važan izvor, dok su radio i štampa imali manju praktičnu važnost. Poverenje u vesti sa društvenih mreža bilo je nisko, a značajan deo ispitanika nije verovao nijednom medijskom izvoru. Televizijskim i radijskim pružaocima potrebna je dozvola AVMU-a, koja se uglavnom izdaje na devet godina. Sektor je imao 89 emitera: 34 televizijska i 55 radijskih pružalaca usluga, uključujući nacionalne, regionalne i lokalne servise, MRT servise, komercijalne stanice i neprofitni radio. Izdavanje dozvole podrazumeva tehničke uslove, odgovarajući prostor, finansije i kadar; tačni troškovi zavise od postupka i pružaoca usluga. AVMU nadzire i oglašavanje, sponzorstvo, plasiranje proizvoda, programske obaveze i zaštitu maloletnika. Štampa je i dalje dostupna, ali je u svakodnevnom smislu manje značajna od televizije i internet vesti. AVMU objavljuje informacije o registrovanim izdavačima štampe i nadzire pitanja kao što su zaštita maloletnika, urednička odgovornost, impresum, podaci o izdavanju i vlasništvu. Internet izdavači mogu biti upisani u Registar izdavača internet medija i internet portala. U registru se vode ime i adresa izdavača, odgovorno lice, URL, domen, vlasništvo, uredničko osoblje i ekonomski podaci. Registar od 11. juna 2026. sadržao je 11 upisa. Za pristup pojedinim privilegovanim lokacijama medija može biti potrebno pravno lice, lokalno sedište, nacionalni domen i najmanje dva zaposlena. Nije utvrđena jedinstvena državna naknada za medije; troškovi registracije i rada zavise od usluge i pružaoca. Kablovski, IPTV, digitalni zemaljski i satelitski pružaoci reemituju domaće i strane programe. Potrebna im je odgovarajuća potvrda AVMU-a, unapred moraju da obezbede prava za reemitovanje i smeju da distribuiraju samo registrovane pakete. Propisi obuhvataju maloletnike, pornografiju, teritoriju dozvole i jezik. Ako program nije na izvornom jeziku, mogu biti potrebni titlovi na makedonskom ili jeziku kojim govori najmanje 20% građana, izuzev reklama i TV-prodaje. Pretplatničke cene zavise od komercijalnog paketa, internet provajdera i ugovora o pravima. Usluge videa na zahtev omogućavaju korisnicima da izaberu sadržaj iz kataloga u vreme koje im odgovara. Pružaoci moraju imati potvrdu AVMU-a; registar je 3. februara 2026. sadržao četiri subjekta. Pružaoci moraju poštovati pravila o pravima, periodima dostupnosti, zaštiti maloletnika i evropskim delima, uključujući najmanje 30% evropskih dela uz odgovarajuću vidljivost. Obaveze pristupačnosti postepeno rastu: katalog videa na zahtev mora da obuhvati pristupačan sadržaj u udelu od 2% prve godine, nakon čega se udeo povećava za dva procentna poena godišnje. Cene, katalozi i dostupnost razlikuju se po platformi i teritoriji licence, a prema dostupnom istraživanju ne postoji lokalni potpuno uporediv servis sa Netflixom ili YouTubeom. AVMU ne reguliše sve aktivnosti na društvenim mrežama. Njena pravila mogu da važe za platforme za deljenje video-sadržaja i influensere, vlogere, kreatore sadržaja i jutjubere koji rade kao pružaoci videa na zahtev. Registracija je obavezna kada kreator ima više od 10,000 pratilaca ili pretplatnika, ostvaruje ekonomsku korist, objavio je najmanje 24 audiovizuelna dela u prethodnih 12 meseci, obraća se široj javnosti i ima uredničku odgovornost. Pravila obuhvataju zaštitu maloletnika, zaštitu ličnih podataka, oglašavanje, plasiranje proizvoda i stručne principe. Istraživanje ne utvrđuje jedinstvenu naknadu ili rok za prijavu, pa usklađenost predstavlja stalnu obavezu. Prema pregledanim izvorima, novinarima uglavnom nije potrebna profesionalna dozvola. Pristup profesiji obično se ostvaruje radom za medijsku organizaciju, poštovanjem uredničkih obaveza i pravila o impresumu ili akreditacijom organizatora događaja. Državna novinska agencija MIA zapošljava oko 70 novinara i 30 dopisnika i objavljuje približno 300 do 350 članaka dnevno na makedonskom, albanskom i engleskom. Etički kodeks novinara ZNM-a i njegov Savet časti omogućavaju samoregulaciju; svako može da podnese etičku pritužbu. Novinarski rad može uključivati političku polarizaciju, veze vlasnika i politike, loše uslove rada, pretnje, uznemiravanje na internetu, strateške tužbe protiv učešća javnosti i autocenzuru. Sloboda izražavanja i medija zaštićena je Ustavom. Zakon o medijima, Zakon o audio i audiovizuelnim medijskim uslugama i njihove izmene uređuju sektor. Osoba na koju se odnose neistinite, pogrešne, netačne ili nepotpune informacije može imati pravo na odgovor ili ispravku. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dozvoljava usmene, pisane ili elektronske zahteve bez navođenja razloga. Zahtevi su uglavnom besplatni, uz moguće materijalne troškove, a pritužbe zbog pristupa mogu se podneti Agenciji za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (ASPI). Agencija za zaštitu ličnih podataka (AZLP), AVMU, sudovi i javno tužilaštvo nadležni su za različita prava i povrede. Zaštita novinarskih izvora, privatnosti, autorskog prava, zaštita od govora mržnje i zaštita maloletnika mogu uticati na objavljivanje. Nacionalne televizijske usluge i video na zahtev moraju postepeno da učine programe pristupačnim korišćenjem titlova, znakovnog jezika, audio-deskripcije i tekstualnog opisa. Nacionalna televizija je u prvoj godini morala da obezbedi najmanje jedan pristupačan program najmanje jednom nedeljno. Pružaoci do 31. decembra prethodne godine podnose godišnji akcioni plan pristupačnosti, a informacije ili pritužbe mogu se poslati na dostapnost@avmu.mk. Tokom izbora, MRT i televizijske usluge na državnom nivou koje emituju plaćeno političko oglašavanje moraju svakog dana između 16:00 i 24:00 da obezbede najmanje jednu pristupačnu informativnu emisiju i jedan pristupačan format u vezi sa izborima nedeljno. Građani mogu učestvovati na javnim sastancima AVMU-a i slati komentare u javnim raspravama, konsultacijama o registrima i nacrtima pravilnika na contact@avmu.mk. Mreža za medijsku pismenost osnovana je 2017, obuhvata 37 organizacija, među kojima su ministarstva, Filmska agencija, AZLP, emiteri i organizacije civilnog društva, i prima nove članove. Medijska pismenost je deo osnovnog obrazovanja kao predmet ili integrisana tema na makedonskom, albanskom, turskom, srpskom i bosanskom jeziku. Nacionalna strategija za mlade 2023–2027. obuhvata medijsku i digitalnu pismenost, dezinformacije i obuku nastavnika, sa utvrđenim ciljem obuke 200 nastavnika i donatorskim budžetom od 800,000 MKD; potpuna realizacija nije potvrđena. MRT takođe objavljuje javne pozive za ideje za programe i koprodukcije. Savet časti ZNM-a razmatra etičke pritužbe, ASPI pritužbe o pristupu informacijama od javnog značaja, a AVMU nudi postupke za pritužbe, odgovor i ispravku, kao i pristupačnost. Kodeks za internet sferu tokom izbora i referenduma iz 2023. dobrovoljan je i etički, a ne mera jednaka državnim sankcijama.
Mediji u Severnoj Makedoniji
Mediji u Severnoj Makedoniji obuhvataju televiziju, radio, štampu, internet portale sa vestima, servise za striming i sadržaj na društvenim mrežama. Televizija i društvene mreže glavni su svakodnevni izvori informisanja, dok su internet portali još jedan važan izvor informacija za javnost. Sektor čine javni i komercijalni pružaoci usluga, uz regulaciju Agencije za audio i audiovizuelne medijske usluge (AVMU) i propise o pravima, zaštiti mladih i medijskoj pismenosti.
Tip
Kada odluka zavisi od pouzdanih informacija u Severnoj Makedoniji, koristite više od jednog medijskog izvora. Objave na društvenim mrežama tretirajte kao tragove koje treba proveriti, a pre objavljivanja, pokretanja medijske usluge ili oslanjanja na medijski sadržaj proverite nadležno telo, podatke o objavi, prava i zahteve za pristupačnost.