Da li su bosanski, hrvatski i srpski međusobno razumljivi u Bosni i Hercegovini?

Da, govornici se uglavnom razumeju, iako se mogu razlikovati rečnik, izgovor, pravopisne prednosti i kulturna upotreba.

Koja se pisma koriste za jezike u Bosni i Hercegovini?

Latinica se široko koristi, dok je ćirilica takođe važna, naročito u obrazovanju i javnom životu na srpskom jeziku.

Koji jezik bi novopridošla osoba trebalo da nauči u Bosni i Hercegovini?

Novopridošla osoba obično treba da počne sa standardom koji se lokalno koristi u školi, na poslu ili kod kuće, jer se tako stečene veštine dobro prenose na komunikaciju sa govornicima drugih blisko povezanih standarda.

Kako se bira jezik nastave u školi u Bosni i Hercegovini?

To zavisi od nadležnog obrazovnog organa, nastavnog plana, škole i lokalne zajednice, pa porodice treba da potvrde uređenje sa konkretnom školom.

Jezici u Bosni i Hercegovini

Jezici u Bosni i Hercegovini usko su povezani sa obrazovanjem, životom zajednice i identitetom. Bosanski, hrvatski i srpski glavni su lokalno imenovani standardni jezici, a njihovi govornici uglavnom mogu da se razumeju. Škole mogu predavati i strane jezike i koristiti latinicu ili ćirilicu u skladu sa lokalnim programom.

Tip

Najpre naučite varijantu koja se koristi u vašoj neposrednoj školi, na radnom mestu ili u susedstvu. Vežbajte koristan govor zajedno sa čitanjem i naučite da prepoznajete slova latinice i ćirilice. Poštujte naziv jezika koji ljudi sami biraju.

аутори:Sara&Adnan

Bosanski, hrvatski i srpski glavni su lokalno imenovani standardni jezici u Bosni i Hercegovini. Poznati su kao bosanski (bosanski jezik), hrvatski (hrvatski jezik) i srpski (srpski jezik). Ova tri standarda su blisko povezana i uglavnom međusobno razumljiva. Razlike se pojavljuju u pojedinim rečima, izgovoru, pravopisnim prednostima i kulturnoj ili administrativnoj upotrebi. Latinica se široko koristi širom zemlje. Ćirilica je takođe deo jezičkog okruženja, naročito u kontekstima na srpskom jeziku, pa može biti korisno prepoznavati oba pisma. Jezik i naziv koji se koriste u obrazovanju zavise od nadležnog organa, nastavnog plana, škole i zajednice. Porodice bi trebalo da pitaju konkretnu školu kako se evidentiraju jezik nastave i jezički predmet. Deca obično razvijaju veštine čitanja, pisanja, gramatike i književnosti kroz školski program na svom jeziku. Strani jezici, naročito široko korišćeni evropski jezici, takođe su česti školski predmeti, iako se izbor razlikuje. Ljudi koji već poznaju jedan od tri glavna standarda obično mogu da komuniciraju u većini svakodnevnih situacija. Novi učenici mogu početi sa lokalnim oblikom koji se koristi u školi, na poslu ili kod kuće, bez potrebe da odmah savladaju svaku razliku. Jezici manjina i zajednica takođe su deo života u Bosni i Hercegovini. Dostupnost formalne nastave ili podrške zavisi od lokalne potražnje, institucija i obrazovnih aranžmana. Poznavanje jezika pomaže u prijateljstvima, uspehu u školi, korišćenju javnih usluga, zapošljavanju i daljem školovanju. Glavni izazov je to što izbor jezika može imati društveno značenje, pa je važno s poštovanjem koristiti nazive koje ljudi preferiraju.