Izbori u Austriji

Izbori su centralni deo demokratije u Austriji. Ljudi sa pravom glasa glasaju slobodno, lično i tajno. Niko ne mora da otkrije za koju je stranku ili osobu glasao. U Austriji postoji više vrsta izbora. Među njima su naročito izbori za Nacionalni savet (Nationalratswahl), izbori za pokrajinske parlamente, opštinski izbori, izbori za saveznog predsednika i izbori za Evropski parlament. Oni se odnose na različite državne nivoe i zato imaju različite zadatke. Na izborima za Nacionalni savet biraju se poslanici Nacionalnog saveta. Rezultat utiče na to koje su političke većine moguće u parlamentu. Savezna vlada se ne bira neposredno kao zajednički tim, već nastaje u sadejstvu ustavnih organa i političkih većina. Izbori za pokrajinski parlament (Landtag) određuju sastav parlamenta jedne pokrajine. Opštinski izbori odlučuju o lokalnom političkom predstavništvu. Način popunjavanja funkcije gradonačelnika nije svuda isto uređen i zavisi od prava odgovarajuće pokrajine. Na izborima za saveznog predsednika neposredno se bira šef države. Na evropskim izborima birači određuju austrijske članove Evropskog parlamenta. Ovi izbori se zato odnose na druge zadatke nego izbori za Nacionalni savet ili opštinski izbori. Mnoga predstavnička tela biraju se prema načelima proporcionalnog izbornog sistema. Stranke bi pritom trebalo da dobiju približno onoliko mandata koliko odgovara njihovom udelu glasova, ako su ispunjeni važeći uslovi. Preferencijalni glasovi za pojedinačne kandidate takođe mogu imati ulogu, zavisno od izbora. Pre izbora vodi se birački spisak (Wählerverzeichnis). Na dan izbora glas se obično daje na dodeljenom biračkom mestu; izborna kartica (Wahlkarte) pruža dodatne mogućnosti. Važno je da se glasački listić popuni u skladu sa pravilima i preda bez posmatranja drugih osoba. Nakon zatvaranja biračkih mesta glasovi se broje prema utvrđenim pravilima, a rezultati se objedinjuju. Kontrolna lica, izborne vlasti i dokumentovani postupci treba da obezbede pravilno sprovođenje. Za raspodelu mandata važe pravila odgovarajućih izbora. Izbori određuju politički pravac, ali ne rešavaju neposredno svako pitanje. Izabrana tela moraju da raspravljaju, grade većine i poštuju pravne i finansijske granice. Informisano glasanje i učešće između izbora jačaju demokratsku kontrolu.